Kraj dominacije

Pridružujem se čestitkama kompaniji Microsoft na prihvatanju otvorenog formata za dokumente. Da pojasnim, u praksi ovo znači da moje dokumente napravljene u OpenOffice-u od sada će moći da koriste svi korisnici Microsoft Office-a bez da moram da ih konvertujem u neki od Microsoft-ovih formata, ili obrnuto Microsoft Office od sada može da barata svim OpenOffice formatima: .odt, .ods, odp, .odb. Kakvo olakšanje ;)

Kraj jedne priče – podrška za Otvoreni dokument-format (ODF) u Office 2007
Format za budućnost sada dostupan celom tržištu
Amsterdam, 29. april 2009. godine

Organizacija OpenDoc Society želi da čestita kompaniji Microsoft Corporation Inc. na jučerašnjem objavljivanju Service Pack 2 za Microsoft Office 2007. Microsoft Office je poslednji od glavnih kancelarijskih paketa koji donosi ugrađenu podršku za Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format). Organizacija OpenDoc Society ne skriva zadovoljstvo što se i Microsoft na kraju pridružio proizvođačima i zajednicama slobodnog softvera kao što su IBM, Google, Sun Microsystems, Novell, KOffice, Corel i Adobe koji su svi već prešli na ODF u prethodnim godinama.

Na neki način ovo je kraj jedne priče“ kaže Bert Bakker, predsedavajući u OpenDoc Society. „Vlasnički formati obeležili su prethodnih 25 godina IT sveta i doveli ga do tačke kada su milijarde investirane u softver – u međusobno nepovezanim oblastima – upravljane ne za tehničkim i sigurnosnim kriterijumima nego za time koji kancelarijski paket je negde u upotrebi.

Novi SP2 konačno donosi ugrađenu podršku za ODF 1.1 u Microsoft Office 2007 (i sada može potpuno da zameni zastarele .doc, .docx, .xls, .xlsx, .ppt i .pptx formate) nakon dve godine od „nezvanične“ podrške kroz umetak koji je zamišljen i finansiran (ali ne i formalno podržavan) od strane kompanije Microsoft. Ovo je posebno važno za sve Microsoft korisnike koji su usvojili već zastarele Office 2007-specifične formate .docx, .xlsx i .pptx – koji su bili uvedeni kao podrazumevani u Office 2007. Kako su oni u međuvremenu prevaziđeni, dalje korišćenje ovih formata se ne preporučuje.

Mnoge države širom sveta su aktivno prišle usvajanju politika upotrebe otvorenih standarda, u čemu je neosporno ODF bio jedan od pokretača. Države i korisnici sve jasnije poručuju proizvođačima da sa njima ne mogu sarađivati ukoliko se ne okrenu i podrže otvorene standarde. „Prelazak na ODF čak i ako ostanejete na istim rešenjima istog proizvođača je svakako dobro IT upravljanje, jer pruža bolju sigurnost, mehanizme saglasnosti i upotrebljivosti, dok u isto vreme rešava zavisnosti od jednog proizvođača“, izjavio je Michiel Leenaars, potpredsednik OpenDoc Society. „Preporučujemo kompanijama, državnoj i javnoj upravi, i svim korisnicima da okrenu drugi list i proglase novi format podrazumevanim – zaustavimo izradu novih zastarelih dokumenata što je pre moguće. Bićemo sami sebi zahvalni zbog toga kasnije“.

I dok poslednji veliki proizvođač kacnelarijskog softvera prelazi na ODF, OpenDoc Society napominje da je sada uz Otvoreni dokument-format put čist za nove inovacije u klasičnim i veb kancelarijskim alatkama. Organizacija očekuje pojavu pametnih dokumenata koji spajaju mogućnosti „mreže podataka“ sa tradicionalnom upotrebom kancelarijskog softvera. OpenDoc Society namerava da aktivno podrži da se ovi novi proizvodi i usluge izbore do tržišta i bolje međusobno sarađuju na dobrobit korisnika i potrošača.

Sada kada ODF mogu da koriste svi glavni kancelarijski paketi fokus autora softvera i korisnika može se preusmeriti da proizvodi koji stvaraju i obrađuju dokumente, kao što su filteri za e-poštu, sistemi za upravljanje sadržajem, skladišta dokumenata i alatke za poslovno planiranje, mogu da iskoriste brojne prednosti koje ODF donosi. OpenDoc Society naglašava velikim korisnicima kao što su vlade i kompanije, kao i pojedincima, da pogledaju trenutno predloženo ODF 1.2 specifikaciju kao i poziv za komentare na narednu verziju ODF specifikacije koja će uslediti po usvajanju 1.2. OASIS tehnički komitet (engl. OASIS Technical Committee) otvorio je period za slanje komentara na aktuelnu verziju nacrta.

Spajanje PDFova

Ghostscript je paket sa kojim otvaram i štampam PostScript i PDF datoteke. Koristi se u većini Linux distribucija ali ima funkcije i za kombinovanje/spajanje PDF datoteka.

Za kombinovanje/spajanje PDF datoteka osnovna komanda je:

gs -dBATCH -dNOPAUSE -q -sDEVICE=pdfwrite -sOutputFile=dokument.pdf strana1.pdf strana2.pdf (ili samo *.pdf)

Kratko objašnjenje komande:

  • gs — pokretanje programa Ghostscript
  • -dBATCH — kada pokrećemo Ghostscript procesiranje PDF datoteka na kraju bi trebalo da izađemo iz programa. ako ne uključimo ovu opciju Ghostscript će nastaviti da radi
  • -dNOPAUSE — obrađivanje strane po strane bez naše intervencije
  • -q — isključivanje prikazivanja poruka u toku rada (može i bez)
  • -sDEVICE=pdfwrite — usmeravanja izlaza na ugrađeni PDF pisač
  • -sOutputFile=dokument.pdf — upiši rezultat obrađenih datoteka u dokument.pdf

Kada koristite Ghostscript slobodno možete dodati i ostale PDF opcije npr. kompresiju, format za eBook čitače ili šifrovanje (Ghostscript dokumentacija)

Reinstalacija programa na Ubuntu

Kada sam prelazio sa 32-bitnog na 64-bitni Ubuntu zatrebao mi je spisak svih programa koje imam instalirane da bi ih opet instalirao na novom sistemu. Mogao sam to da uradim i sa APT i njegovim –get-selections & –set-selections ali tada ne bih imao pregled koji su paketi automatski instalirani a koje sam ja odabrao.

aptitude search '?installed?not(?automatic)' -F %p > paketi.txt

na novi sistem, ili novoj mašini, prebacim paketi.txt i otkucam:

aptitude install `cat paketi.txt`

i instaliram sve što sam i ranije imao.

Ovo može da posluži i kada sklapate tipske mašine recimo prodavci konfiguracija.

Ubuntu 8.10 Alfa 5

Pre dva dana pojavila se i Alfa 5 Ubuntua 8.10 kodnog imena Intrepid Ibex. Zakazani izlazak zvanično je pred kraj oktobra. Ovde je spisak osnovnih promena koja će doneti 8.10

· Kernel 2.6.27-2 (zasnovan na Linux kernelu 2.6.27 RC)
· X.Org Server 1.5
· Mozilla Firefox 3.0.1
· OpenOffice.org 2.4.1
· The GIMP 2.4.7
· F-Spot 0.4.4
· Pidgin 2.5.0
· Brasero 0.8.1
· Transmission 1.33
· Rhythmbox 0.11.6
· Ekiga 2.0.12
· Evolution 2.23.91
· Nautilus 2.23.91
· Vinagre 2.23.90

Slike skrana pogledajte na Softpediji, s tim da vizuelna promena još nije usvojena. Lično bih voleo da „prođe“ tamna tema, samo zbog zlih glasova koji pljuju po sadašnjem izgledu, a sumnjam da takvi sistem koriste za nešto drugo.

Mozilija Getting Started

Divne vesti. Pre dva meseca je moj otac kupio kompjuter. Danas je uveo internet. A između……..

Prvo sam im namontirao računar koji sam kupio preko oglasa. Računar je imao instaliran piratski vindouz, ali sam zažmureo i ostavio im tako da „malo klikću“. Posle par nedelja smo navratiili na nedeljni ručak pa usput upitah matorce kako ide… Na to mi majka kaže da su „pre neki dan gledali šta sve ima…“ – „I?“ – „ima nekoliko stvari ali ih nismo dirali“- „A što? Slobodno klikćite, posle ću vam ja sve popraviti ako nešto pokvarite“. Tako smo lagano počeli, ali s obzirom da znam koliko moji matorci ne znaju, na početku sam im rekao da nemam vremena za obučavanje ali ću im zato instalirati „moj sistem na srpskom“ tj. Ubuntu da ih poštedim padanja sistema, neobjašnjivih pojava

Odmah su naručili kablovski internet i posle više meseci IKOMovog razvlačenja juče su im javili da dolaze da „instaliraju internet“. Ćale me odmah zove da se „prokonsultuje“ koji paket da uplati. Šta da mu kažem? Pa najjeftiniji, naravno. Ok idemo dalje.

Danas je proradio internet, momak iz kablovske me zvao da pita kako da instalira modem prikačen na USB! Nije čovek znao da time upada u jedan od najvećih problema na Linuksu pa mu rekoh da utakne mrežni kabl i teraj! Usput treba saznati i MAC adresu mrežne karte na šta se iznenadio da je skoro isto kao na vindouzu ifconfig – ipconfig.

E sad ide zanimljivo. Kada je majstor odlazio ćale mu iskusno kaže da mu ostavi „otvoren internet“. E, onda se ćale pravio pametan pa je kliknuo na „zatvaranje interneta“. E tu počinju muke. Onda su svašta pokušavali, čak i zvali snajku da im pomogne :) To je u stavari bilo tek kasnije, jer je majka do tada pregledavala moju muziku na internetu (muziku sam im nasnimio po instalaciji tek da imaju nešto u fasciklama). Na to reče „Ovaj internet je k’o droga, celo popodne sedim na internetu!“.Snajka joj je kasnije otkrila da muzika nije na internetu. Znači, prva lekcija je savladana :)

„U prvom redu piše Mozilija Getting Started“ na to smo popadali :)

Još neko vreme smo se mučili da uključimo Traku za navigaciju u Moziliji i onda je krenulo pravo surfovanje:

– Sada sam na B92 i već im pišem pismo. Popunila sam sve osim i-mejla. Koji mi je i-mejl?
– Pa onaj koju svi vam dali ovi iz kablovske.
– Dali su samo ćaletu… Onda ću ja da smislim moj i-mejl!
– Odlično, samo ćeš morati opet da ga smišljaš ako je zauzet :)
– Onda mi ti smisli.
– (Naravno da sam rekao) Važi ;)

Mislim da će se matorci lepo zabavljati pod stare dane. Makar dok ne pročitaju ovaj tekst :D Šalim se, naravno. Ipak je dobro što su izašli na internet, da prestanu malo da čitaju novine za 2 dinara i sl. Jeste da će u početku čitati samo b92.net ali ću im usput poturiti neke zanimljivije sajtove npr. ivonazivkovic.net, petrovicivan.com :) i sl.

Ajde ipak da ne preskočim ali stvarno mi je drago kako su krenuli, retko srećem ljude koji počinju sa računarom. Mnogo je onih koji su „svašta naučili“ a ništa nisu dobro naučili.

Statusi bagova na Lančpedu

Za svaki projekat potrebno je planiranje i kontrola. Launchpad je skup paketa koji nudi vođenje, u početku jednog, projekta kakav je Ubuntu.

Već nekoliko meseci koristimo Launchpad za evidenciju bagova na forumu, vikiju i sajtu Lokalne Ubuntu zajednice Srbije. Danas sam malo čitao o statusima bagova i otkrio da smo pravili grešku obeležavajući popravljene bagove sa Fix Commitied. Po uputstvu sa http://news.launchpad.net/general/of-bugs-and-statuses vidim da jedino Fix Released zatvara bag kao gotov – ispravljen. Pomalo mi je bilo čudno što svaki put kada otvorim stranicu sa listom bagova vidim i ispravljene i neispravljene. Sada se napokon ispravljeni bagovi ne prikazuju na strani List all open bugs ali se zato prikazuju na stranici All bugs ever reported.

Učimo se…. ;)